Kada orezivati?
Male grane se mogu orezati uvek (naravno u razumnoj meri), a velike, ako čine više od 5-10% krošnje, zavisno od stanja u kojem je biljka. Ipak jesen i vlažno vreme treba izbegavati jer su to optimalni uslovi za širenje gljivičnih obolenja.
Kako orezivati?
Kada se orezuje drvo prvo se uradi tekuće ili obavezno orezivanje a tek nakon toga orezivanje radi formiranja krošnje.Tanje grane se orezuju do pupoljka, koji se odabere i zavisno od smera u kojem se želi razvijati buduća grana.Kod debljih grana se ne sme nikako povrediti tkivo stabla jer bi to znatno usporilo zarastanje rane. Važno je uočiti gde je kragna grane te u tri reza, kao na skici izvršiti njeno uklanjanje.
Sa gornje strane spoja grane sa stablom je obično greben (spoj vidljiv na kori) koji takođe ne sme da se povredi tokom orezivanja. Paziti da se rez završi na delu grane koja je dovoljno udaljena od stabla. Ukoliko se ostavi suviše velik “patrljak”, on vremenom truli te rana nikada neće zbog toga moći da zaraste.
Orezivanje osušenih grana se obavlja na isti način (tri reza) pri čemu su znatno uočljivija mesta na kojima treba praviti rezove. Kod debljih grana povećati oprez da ne dođe do zacepljivanja drveta ili kore.
Neka zajednička osnovna pravila
- Nikada ne orezujte biljku po vlažnom vremenu, jer su to idealni uslovi za prenošenje zaraze.
- Ako se orezuje bolesna biljka posle svakog reza očistiti makaze u alkoholu.
- Alat mora biti oštar jer se tako smanjuje oštećenje biljke, što ubrzava zarastanje.
- Razmisli bar dvaput pre nego što odsečeš, često se ne vidi dobro gde se pojedine grane pružaju a ispravke zahtevaju dosta vremena.
- Nekada je podbačanje ili vezivanje grane bolje od orezivanje.
- Ne savetuje se primena bilo kakvih sredstava za premazivanje preseka grana. Dopustiti da se proces zarastanja obavi spontano.
Izbegavati drastično orezivanje bolesne biljke jer je to može ubiti.
- Četinari su obično zeleni po periferiji krošnje. Kao po pravilu unutrašnjost biljke (gde nema zelenih iglica) se tretira kao mrtva zona. To znači (za razliku od listopadnog rastinja), da ako se odseče grana do dela gde nema zelenih iglica ona je ubijena. Postoje izuzeci od ovoga pravila.
Tekuće ili obavezno orezivanje
Osnovni koraci kod ovoga orezivanja (orezivanje radi forme stalno mora biti pred očima):
- Dobro više puta i sa svih strana osmotri biljku i okolinu i odluči kako treba da izgleda na kraju..
- Dobro ispitaj da li postoje bolesti i štetočine (po potrebi koristi i lupu).
- Otkloni eventualne grane netipične za vrstu (nastale eventualnom mutacijom).
- Odstrani sve suve grane i suvo lišće odnosno iglice iz unutrašnjosti krošnje).
- Ukloni grane koje se ukrštaju i vodopije.
- Ukloni grane koje imaju suviše slabu vezu sa stablom (da bi se sprečila kasnija veća oštećenja).
- Ukloni grane koje su deformisane ili ozbiljnije oštećene.
- Radi bolje cirkulacije vazduha, otvori unutrašnjost biljke, uklanjanjem nagomilanih grana,.
- Obavezno spaliti sav zaraženi materijal, a makaze očistiti alkoholom
Ponekad je teško utvrditi da li je neka grana suva ili ne, a šteta je uvek nepotrebno odseći zdravu granu. U tim slučajevima ili sačekati da se pupoljci eventualno probude ili detaljnijim ispitivanjima: provera boje kore, eventualnog ljuskanja, postojanje uginulih pupoljaka, možda je ta grana toplija jer ne poseduje dovoljno sokova, ili je i nakon skidanja gornjeg dela kore zelena masa podkorice.
Orezivanje radi formiranja oblika
Lepota je uvek u oku gledaoca. Ne može se sugerisati koji oblik biljka treba da ima. Treba biti kreativan i smeo. Naprimer, mnoge “žalosne” forme će biti još atraktivnije, ako im se vođica fiksira uspravno, pa tako malo zdepasta forma postane višlja i elegantnija. Budite sigurni da niste jedini koji su upropastili nekolio biljaka dok nisu u praksi proverili stečena znanja.
Odmah treba naglasiti da su mogućnosti formiranja oblika krune orezivanjem ograničene. Ako na primer želite da ukrotite bujno drvo koje vam zaklanja put ili ulaz u kuću a da ono zadrži prijatnu formu, nećete uspeti. Bolje odmah kupiti spororastuću biljku.
Isto je i sa oblikom. Genetski predodređen oblik je nemoguće promeniti a da biljka izgleda prijatno za oko.
Zapamtite i uvek pokušajte da kao alternativu orezivanju primenite vezivanje neke grane uz kolac ili uz stablo. Pazite, neke biljke imaju elastične a neke veoma krte grane.
Kod gotovo svih četinara skraćivanje grane ispod najstarije iglice znači ubijanje te grane. Uvek mora ostati nešto lepih mladih iglica na skraćenoj grani. Spavajući pupoljci postoje samo u osnovi svake grane ili grančice i iglice. Iglica prekraćena na pola će se osušiti.
Kod četinara koji rastu razvijajući “sveće” (bor, jela, smrča,..) brzina rasta se može kontrolisati tako što se nove “sveće” prekrate na pola ili više, ali pre formiranja iglica. Ako se zakasni na vrhu se neće formirati novi pupoljci za dalji rast. U drastičnim slučajevima se preporučuje da se centralni vršni pupoljak čak potpuno ukloni, a “sveće” prepolove na ostalim delovima biljke.
Zajednički saveti za pojedine vrste četinara
Abies (jela) i Pseudotsuga (duglazija)
Ovo su najjednostavniji četinari za orezivanje jer lako formiraju inter-nodalno granjanje i imaju internodalne pupoljke, a mogu često i da budu naterani da isteraju nove pupoljke čak i na starom drvetu u unutrašnjosti biljke koje nema živih iglica. Može se skraćivati do pupoljka međučvora, može se ukloniti čak i ceo jednogodičnji prinos, ako se ostavi dovoljno živih zelenih iglica na ostalim granama. Sa dovoljno zelenih iglica se može orezati čak do trogodišnje grane (ali samo ako je biljka veoma zdrava, jer je to za nju veliki stres), pa da se pokrenu spavajući pupoljci. Sem toga je moguće i skraćivanje “sveća” kao kod bora. Ove vrste najčešće isteruju izdanke samo jednom po sezoni. U izuzetnim prilikama se događa i drugi rast.
Picea (smrča)
Slično kao jela gore ali bez tako izražene sposobnosti da pokreće spavajuće pupoljke sa starog drveta. Takođe isteruju izdanke jednom izuzev malih sorti (Picea glauca), koji to čine više puta.
Pinus (bor)
Bor praktično nema internodalnog granjanja i pupoljke formira samo na vrhovima grana. Pokretanje spavajućih pupoljaka na starom drvetu u unutrašnjosti biljke je praktično nemoguće. Pošto svaka mlada zelena iglica ima uspavani pupoljak u svojoj osnovi, orezivanje do nje će generisati novu granu sledeće godine.Treba biti vrlo pažljiv jer ako se grana oreže do dvogodišnje ili trogodišnje iglice grana se može osušiti.
Ako želite možete otkloniti centralni dominantni pupoljak iz bokora i prekratiti ostale “sveće” kada počnu da rastu. To je odličan način da se kontroliše veličina i i poveća gustina biljke, (kao na uvodnoj fotografiji), a obično jednostavnija i manje bolna od orezivanja. Sem toga teško je pogoditi pravo vreme za skraćivanje “sveća”. Ako se zakasni, smanjenje rasta neće biti dovoljno efikasno. Takođe treba znati da se novi pupoljci neće pojaviti na rezu ako se on obavi nakon pojavljivanja iglica. Bor obično izbija mlade izdanke jednom godišnje izuzev Japanskog crnog bora(Pinus thunbergiana) koji u dobrim godinama može dva puta.
Juniperus (kleka)
Raste konstantno tokom sezone. Nema sveća kao ni primetnog novog svežeg rasta. On prosto raste i nastavlja da raste. Pinciraj ili orezuj kada got ti se učini da treba da utičeš na rast i formu. Ipak poštuj opšta pravila o skraćivanju do kragne na stablu ili zelene iglice. Pojedine vrste mogu da aktiviraju spavajuće pupoljke na starom drvetu.
Taxus (tisa)
Najčešća asocijacija na tisu su loptaste i četvrtaste forme koje pamtimo iz formalnih vrtova. Iako je tako pogodna za orezivanje vredi podsetiti da postoje i sjajne vrste tisa koje zadržavaju svoj, naprimer loptasti oblik i bez orezivanja i koje se veoma lako neguju.Ona je jedan od retkih četinara kojeg je skoro nemoguće uništiti orezivanjem. Sa malo pažnje je moguće poterati i spavajuće pupoljke iz starog drveta.
Daje mlade izbojke više puta godišnje, i vrlo dobro podnosi i orezivanje i šišanje ako je u ogradi. Naravno i ona zahteva da se ostavi malo zelenih iglica na grani koja se skraćuje. Pošto i ona kao i tisa ima obilje genetski predodređenih oblika i boja najlepša je ipak kada se formira sama.
Chamaecyparis
Ova biljka, apsolutno ne generiše pupoljke na starom drvetu, tako da se mora dobro voditi računa kod orezivanja da se uvek ostavi dovoljno zelene mase na grani. Zeleni ljuspasti listovi su idealni za pinciranje (ručno skraćivanje vrhova), što se na manjim formama preporučuje umesto orezivanja ili šišanja.Srećom postoji veoma mnogo varijeteta, kojima orezivanje za oblik skoro da nije potrebno tako da je izbor prave biljke sigurno prvi i najvažniji korak.
One su slične Chamaecyparis-u, ali malo lakše opraštaju greške koje se načine pri orezivanju. Ono što bi svakako trebalo da se uradi i to dok je biljka mlađa, da se uklone konkurentne vodeće grane jer mogu lako da se pokidaju pod teretom snega. Takođe ne orezivati ili šišati do mrtve zone.
Taxodium distichum
Na kraju četinar kod kojeg je nemoguće napraviti greške pri orezivanju. Možete mu odstraniti sve grane, uključujući i vođicu, i on će to sve obnoviti.
Orezivanje je praktično potrebno jedino da bi se odstranile suve grane, (pošto i on kontinualno raste, često mu mladi izdanci propadnu od ranih jesenjih mrazeva), i to je moguće uraditi u bili koje doba godine.
Idealan je za eksperimente i bonsai, jer ako vam se ne sviđa trenutna postavka, posecite sve i krenite ispočetka.
Sequoiadendron i Sequoia su slični. Za razliku od ostalih četinara ova poslednja daje izdanke čak i iz spavajućih pupoljaka na žilama.
Priredio: Pavlović Sava
